Dejan Ilić, specijalista u oblasti živinarstva, o radu u vreme epidemije korona virusa
U vreme epidemije izazvane korona virusom, De Heus, zajedno sa svojim zaposlenima, farmerima, distributerima i prevoznicima, daje značajan doprinos snabdevanju osnovnom životnom namirnicim - hranom. Naravno, ovakva situacija zahteva fleksibilnost i niz prilagođavanja, kako bi stvari nesmetenao funkcionisale. Naši zaposleni rado govore o tome. Danas razgovaramo sa Dejanom Ilićem, specijalistom u oblasti živinarstva.
Dejane, ti si po struci doktor veterinarske medicine, a u De Heus-u si angažovan kao specijalista u oblasti živinarstva. U čemu se sastoje tvoje obaveze na toj poziciji?
Na poziciji specijaliste u oblasti živinarstva u De Heus-u, moje aktivnosti su usmerene na ocenu zdravstvenog stanja i dijagnostiku jata na farmama, a obavljam ih na poziv farmera ili kolege iz tima za živinu, ukoliko se jave situacije koje ugrožavaju ostvarenje optimalnih proizvodnih rezultata. To često podrazumeva analize prethodnih turnusa ukoliko ih je bilo na farmi, savete za dezinfekciju i pripremu objekata, preporuke prevencije ili dijagnostičkih mera koje je potrebno primeniti u sledećem turnusu. Zahvaljujući velikom iskustvu koje imam, praktikujemo da redovno obilazim sve velike farme, kako bih na vreme identifikovao potencijalni problem i dao odgovarajući savet i da rezultat ne bi izostao.
U vreme epidemije korona virusa, društveno odgovorno ponašanje nikada nije bilo potrebnije. To u ovom momentu podrazumeva da se što više izbegnu lični kontakti i gde je to moguće, da se poslovi obavljaju od kuće. Kako to utiče konkretno na tvoj posao?
Poštujući mere koje se odnose na minimizaciju kretanja i svođenje ličnih kontakata na minimum, nastojim da na osnovu opisa simptoma koje dobijem putem telefonskog razgovora od klijenta, dam adekvatan savet. Ako se radi o dugogodišnjim kooperantima, to je dosta lakše jer poznajem situaciju na farmi, koje su zootehničke mere preduzete, status sprovedenog programa vakcinacije. Malo je nezahvalnije davati savete ako se radi o novim klijentima, posebno onim koji su početnici u poslu sa tovom brojlera. U tim slučajevima, moje prisustvo na farmi je ipak neophodno. U ovom poslu, najvažnije je da se na vreme reaguje.
Da li si ipak imao zahtev farmera ili situaciju da je zbog hitnosti rešavanja problema, morao ipak da lično posetiš farmu?
Moram da napomenem da radim u timu sa još 4 kolege koje su angažovane na prodaji hrane i servisiranju farmi na 4 različite teritorije. To je sjajna ekipa koju čine ljudi koji se o svemu dogovaraju, međusobno podržavaju i svakodnevno edukuju. Svi oni su već dovoljno obučeni da i sami mogu donositi procene i zaključke o situaciji na farmama za koje su odgovorni. Sada dolazi do izražaja kolegijalnost, jer oni praktično prave prvi filter i procenu da li se preporuka može dati na daljinu ili ipak moram posetiti neku farmu. Takođe, živinarska ekipa je pojačana još jednom veoma važnim članom, koleginicom koja je koordinator tova brojlera, uz čiju pomoć mnogo kvalitetnije planiramo useljenja i iseljenja farmi čime izbegavamo mnoštvo zdravstvenih problema.
Dešavalo se naravno, i u ovom periodu da je poseta bila neophodna. Reč je o velikim farmama, a razlozi i dijagnostike su bile različiti: od „zamora“ objekata od frekventnih useljaja brojlera različitih starosnih kategorija, preko prisustva enterococcusa do respiratornih problema. Kada smo kod respiratornih problema, interesantno je da je u živinarstvu korona virus koji izaziva infektivni bronhitis, pobeđen. Preporuka je da se još u inkubatorskoj stanici, pre isporuke na farmu živina zaštiti vakcinom H-120 sojem virusa (Masačusets) a zatim varijantnim sojem za širi dijapazon zaštite.
Pretpostavljam da si preduzeo potrebne mere u cilju zaštite od širenja virusa. Koje su to mere?
Nevezano od aktuelne epidemije i u redovnim situacijama, standardna procedura nalaže da prilikom posete farmama nosim zaštitno odelo, zaštitne rukavice, masku i nazuvice. Ono što sada dodatno poštujem je držanje odstojanja, bez rukovanja, bez zajedničkog pijenja kafe prilikom posete i bez bespotrebnog zadržavanja.
Da li je i farmer preduzeo mere kako bi obezbedio farmu, eventualne zaposlene ili članove porodice ako učestvuju u obavljanju poslova na farmi?
Naravno, većina dobrih farmera i od ranije poštuje i zahteva određena pravila ponašanja prilikom poseta i boravka na farmi.
Iz svake teške situacije se može izvući pouka. Imaš li ti nekakav zaključak, prvenstveno vezan za poslovanje u vreme krizne situacije ili je ipak rano za to?
Iskreno se nadam da je ova situacija doprinela da se shvati značaj dezinfekcije, neophodnosti postavljanja dezobarijera, važnosti čistih kaveza u kamionima na utovaru i opšte discipline na farmi. Zoohigijenske mere se sada daleko bolje poštuju, a kako je to osnov preventive za sprečavanje mnogih bolesti na farmi, nadam se da će takva praksa nastaviti da se primenjuje i ubuduće.
