Početna / Baza znanja / Određivanje sadržaja suve materije u silaži

Kukuruzna silaža i određivanje sadržaja suve materije u silaži

- Suva materija.....večita dilema odgajivača preživara. Kada je pravi trenutak za pravljenje silaže?  U ovom i nekim od narednih tekstova, bavićemo se sa nekoliko bitnih faktora koji su od ključnog značaja kada je proces siliranja cele biljke kukuruza u pitanju.

Trenutno u proizvodnji, kada je ishrana preživara u pitanju, ne postoji toliko jeftino i kvalitetno hranivo koje će obezbediti dovoljne količine kabaste mase, vlakana, celuloze, skroba , šećera, nego što je silaža cele biljke kukurza. Decenijama unazad se pokušavalo pronaći adekvatno rešenje koje bi zamenilo biljku kukuruza ali za sada na našem podneblju, ona ostaje nezamenljiva.

Procesi siliranja su ustvari ništa drugo do konzervisanje kabaste stočne hrane, dejstvom određenog soja bakterija, kako bi se obezbedili idealni uslovi za očuvanje što izvornijeg zelenog  stanja u kojem se  biljka nalazi pre odsecanja.

Pod kvalitetnom silažom cele biljke kukuruza, podrazumeva se masa sa 33-35% suve materije, tj. sa 65-67% vlage u sebi. Takođe sadržaj vlakana trebalo bi da se kreće u arealu od 18 do 19%  , udeo proteina između 7,5 i 8%, a  sadržaj skroba minimum 27%.

Udeo vlakana,proeteina i skroba u direktnoj su  zavisnosti  od sejanog hibrida,međutim, za sadržaj suve materije direktno je odgovoran onaj koji priprema silažu - domaćin.

 

PRAVI TRENUTAK ?  

Prelazak iz mlečne u voštanu fazu zrna na  klipu, može se smatrati dobrim vremenom za  početak siliranja, međutim kod pojedinih „Stay green“ silažnih hibrida, sama biljka je još uvek suviše zelena i puna vode, te će količine prisutnih kiselina u silaži biti u lošem međusobnom odnosu, što će drastično uticati na sam tok fermentacije i kvalitet silaže na kraju, te se sa sigurnošću može reći da je reper početka siliranja završetak voštane faze zrenja zrna. Trenutak kada se na površini zrna pojavljuje uzdužno ulegnuće, tj kada zrno počinje da „uvlači zubić“, može se smatrati izlaskom iz voštane faze zrenja, i tada cela biljka zajedno sa klipom kreće u progresivno zrenje.  Listovi donjih spratova biljke polako žute a biljka je od korena na gore već drvenasta u prve tri internodije, te se one smatraju potpuno neupotrebljive jer su nesvarljive ili su svarljive u veoma malom procentu. Idealan trenutak za započinjanje „košenja“ kukuruza i njegovog mlevenja za silažu zavisi od nekoliko faktora.

 

SADRŽAJ SUVE MATERIJE

Sadržaj suve materije u masi za siliranje je najadekvatniji reper, za optimalno vreme otpočinjanja operacije siliranja. Prvo i osnovno što nam je potrebno da bi smo utvrdili sadržaj suve materije u masi, jeste uzimanje probnog uzorka. Kao i na velikim sistemima gde kombajn izlazi dan pred siliranje da ukloni obode njive, takozvane uvratine, tako isto i na malim gazdinstvima nekoliko dana pred siliranje po nepisanom  pravilu, usled nedostatka silaže kreće se sa košenjem kukuruza i tom masom se hrane životinje.  U oba slučaja ta masa se koristi za probno uzorkovanje sadržaja suve materije u masi za siliranje. Postoji i stari način koji se retko gde primenjuje a to je da se nožem odseče nekoliko biljaka sa njive odnese brzo do domaćinstva i polako secka na parčiće kako bi se dobila homogeno isečena masa slična meljavi kombajna.

Korisni saveti: u toku pregleda njive na kojoj je kukuruz za siliranje, proizvođači prave nekoliko grešaka koje utiču na kvalitet silirane mase. Prva velika greška je posmatranje njive i biljaka sa samog oboda. Na obodima se nalaze biljke koje su izložene vrućim vetrovima te su te biljke dosta suvlje u odnosu na biljke u dubljoj unutrašnjosti njive. Uzorak uzet od tih biljaka nije merodavan, jer one čine svega nekoliko procenata u odnosu na ostale biljke na parceli. Neretko se dešava u ravničarskim predelima da je centralni deo njive pod dejstvom vrućih vetrova već sazreo, a da su obodi ostali zeleni. Tada imamo obrnutu situaciju od pređašnje. Postoji nekoliko načina pregleda parcele, a najefikasniji je  pregled sa visine. U tu svrhu, mogu se iskoristiti lovačke čeke ukoliko su u blizini, oprezno penjanje na kabinu traktora, ili savremenije metode kao što je snimak parcele iz vazduha bespilotnim navođenim letelicama tzv dronovima.

UZORKOVANJE I MERENJE SUVE MATERIJE

Ovaj proces se može obaviti na nekoliko načina:

  • Laboratorijskom analizom uzorka, gde se u veoma kratkom vremenskom roku dobija rezultat sadržaja suve materije u masi. Proces je najrealniji ali i najskuplji, te zavisi i od blizine laboratorije. Mleveni materijal se stavlja u kese za uzorkovanje, vezuje kako ne bi isparavao u toku transporta i odnosi u laboratoriju.
  • Uzorkovanje vlagomerom je metoda u kojoj se koriste kalibrisani vlagomeri koji danas i nisu velika investicija. Masa se uzima u količini od cca dva kilograma i iz posude kojom smo je zahvatili, prosipa na suvu plastičnu  foliju koja je na zemlji. Polovina mase se razvlači na sloj debljine 5cm, a zatim se na masu spušta vlagomer, te se sonda vlagomera prekriva ostatkom mase iz posude. Lagano se jednom rukom pritiska masa preko sonde, a drugom uključuje merenje. Merenje se vrši tri puta uzastopno, sa intervalima odmaranja uređaja po preporuci proizvođača uređaja. Dobijeni rezultat merenja oduzimamo od 100 i dobijamo koliki je procenat suve materije u materijalu. Merenja se sabiraju i dele sa tri, te se dobija tačna prosečna vrednost.
  • Merenje sadržaja suve materije u kućnim uslovima izvodi se na sledeći način: Potrebno nam je ono što svako domaćinstvo danas ima a to je precizna kuhinjska vagica, čaša sa vodom, staklena ili plastična termostabilna posuda i mikrotalasna ili obična pećnica, supena kašika i rukavice. Na vagici se vrši tariranje posude u koju sipamo masu, tako da kada je sklonimo i vratimo na vagu, vaga mora pokazati vrednost „0“. U posudu punimo masu i merimo tačno 1000 grama. Zatim u mikrotalasnu pećnicu ili rernu, stavljamo čašu sa vodom u jedan kraj, vodeći računa da se ne može prosuti. Pored čaše na plato koji se okreće, postavljamo posudu sa masom za siliranje, zatvaramo vrata i puštamo uređaj da greje. Uređaj se pušta na vrednosti od 650-800 watt-i, u interval grejanja od 30 minuta a ukoliko nemamo mikrotalasnu pećnicu, rernu šporeta podesimo na 180 stepeni.  Nakon 2 minuta stavljamo rukavice, vadimo posudu i kašikom mešamo masu u posudi kako se ne bi upalila, u šporetu je taj interval 5 minuta. Masu moramo redovno vaditi i mešati, kako se ne bi zapalila. Nakon 10 minuta od stavljanja, masu merimo na vagici i vrednosti upisujemo na papir koji smo spremili. Na svakih 10 minuta ponavljamo merenje na vagici i upisujemo izmerene vrednosti. Nakon određenog vremena, masa u posudi postaje potpuno suva, slična livadskom mlevenom senu. Tada vodimo računa da se ne zapali, i vadimo je iz mikrotalasne pećnice na svakih 30 sekundi uz agresivnije mešanje a iz šporeta na minut. Kada se vrednosti prethodnog merenja poklope sa trenutnim merenjima, uzorkovanje je gotovo. Razlika između dva poslednja  uzastopna merenja ne sme biti viša od 0,2 stepena Celzijusa. Dobijene vrednosti kretaće se u zavisnosti od sadržaja suve materije od 300 do 450 grama. Kada sagledamo ono što nam je u posudi ostalo nakon „pečenja“ uzorka, dolazimo do zaključka da naša buduća silaža ima suvu materiju između 30%  (300 grama) i 45% (450 grama).  Ponovo napominjemo da je idealna silaža sa sadržajem suve materije između 33 i 35% tj 330 do 350 grama suvog ostatka u posudi i da je to trenutak kada se silaža sprema. Na ovaj način, kada uključimo i parametre iz  ovog teksta, možemo odrediti koji je to optimalan trenutak za započinjanje siliranja.

Povezani članci