Početna / Baza znanja / Siliranje cele biljke kukuruza - saveti i trikovi!

Siliranje cele biljke kukuruza - saveti i trikovi!

- Faza zrelosti kukuruza za spremanje silaže obuhvata kombinaciju procene faze zrelosti biljke, i faze zrelosti klipa. Biljka mora biti zelena u odnosu na celo stablo, minimum 70%, a zrna u klipu moraju biti u mlečno-voštanoj fazi zrenja. Kada se siliranje započne u ovoj fazi, gubici su minorni, nutritivna vrednost silirane mase je veoma dobra, a stepen sadržaja suve materije, kreće se od 35 do 40%.

Svaki dan kašnjenja u spremanju silaže za sobom povlači i rast % suve materije, dovodi do toga da zrno postaje veoma tvrdo,  i da se stepen svarljivosti drastično smanjuje usled porasta zastupljenosti celuloze u biljci.

Nekoliko osnovnih grešaka koje proizvođači prave se uglavnom odnosi na sledeće:

  • Neadekvatna faza zrelosti biljke (suviše zelena biljka ili suviše suva biljka)
  • Neadekvatna visina košenja biljke
  • Neadekvatna dužina odsečka biljke koja se kalkuliše na osnovu sadržaja suve materije a ne na osnovu toga što je to neko tako rekao
  • Neadekvatno gnječenje mase i zrna kukuruza
  • Neadekvatno skladištenje u silojame, silokamare i silotrenčeve
  • Neadekvatno gaženje
  • Neadekvatna pokrivka
  • Neadekvatno izuzimanje.

Takozvano „košenje“ biljke podrazumeva, ulazak mašinama u parcelu, odsecanje i mlevenje biljke. Visina odsečka biljke ne varira jedino od visine hibrida koji je posejan, jer se procenat celuloze koja nije ili je veoma malo svarljiva, nalazi u prve 3 do 4 internodije. To je drvenasti deo biljke koji uopšte nije koristan i njegova visina je od 35 do 45 cm u zavisnosti od hibrida, te je to minimalna visina na koju bi kukuruz trebalo kositi. Drugi veliki problem vezan za visinu košenja biljaka je i taj što usled padanja kiše, kišne kapi prskaju i nabacuju zemlju na samo stablo, a poznato je da je najozloglašeniji i najveći neprijatelj za preživare ujedno i stanovnik zemljišta – klostridija. To je drugi razlog zboč čega visina košenja treba da bude minimum 40-45cm.

Dužina odsečka mase planira se na osnovu sadržaja suve materije u uzetom uzorku. Pravila nalažu da se suviše zelena masa mora seći na parčiće od 3 do 5cm, kako ne bi dolazilo do pravljenja kaše u trenču prilikom gaženja ,sa jedne strane, i ceđenja biljnih sokova sa druge strane. U tabeli 1.0 može se videti optimalna dužina odsečka za sadržaj suve materije.

TABELA 1.0- dužina odsečka silirane mase u odnosu na sadržaj SM

Kod mašina koje poseduju gnječilice, zazor valjaka „kernel-procesora“ mora se uštelovati na 1-3mm, kako bi došlo do nagnječenja zrna. Nenagnječeno zrno ne može dobro fermentisati, ne potpomaže razvoj mlečnokiselinskih bakterija i na kraju predstavlja samo gubitak u proizvodnji. Ako se uzme u obzir da je sadržaj zrna u siliranoj masi minimum 10%, a da jedan kilogram zrna može u dobro izbalansiranom obroku da obezbedi i preko 2kg mleka, dalja objašnjenja nisu potrebna.

 Kod mašina koje nemaju gnječilice, potrebno je smanjiti zazor noževa i kontranoževa, a zatim odsečak raditi ispod 0,8cm. Time se obezbeđuje sigurno povređivanje zrna, i obezbeđuje bolji tok fermentacije, što za rezultat ima bolju svarljivost mase.

U sušnim godinama, apsurdno je čekati klip kojeg neće biti, te je sa siliranjem potrebno krenuti dok je biljka u zelenoj fazi, jer kasnije, pored toga što nemamo klip, nećemo imati ni biljku odgovarajućeg kvaliteta.

Transport sa njive do gazdinstva treba biti što efikasniji, kako kombajni na njivi ne bi dugo čekali, a masa ne bi prelazila u kritičnu fazu zrelosti.

Nasipanje trenča, jame ili kamare mora biti u odgovarajućim intervalima i u slojevima maksimalne debljine do 25cm. Tako nabačen sloj, mora se prvo rasplanirati, a zatim gaziti i sabijati. Pravilno gaženje kod dvostranih trenčeva se obavlja tako da se na sredini mase formira blago udubljenje, (slika 2.0), kako bi se sile gaženja bile usmerene ka zidovima trenča koji se najčešće kvari usled neadekvatnog gaženja. Do ovoga često dolazi jer traktoristi ne žele da prilaze zidovima kako ne bi cepali gume na traktorima, a rešenje je veoma jednostavno. Kod trostranih trenčeva, postupak gaženja je isti, stim što se masa nasipa kao na slici 3.0.

Slika 2.0 pravilno planiranje i gaženje silirane mase u trenču
Ovakvim načinom planiranja i gaženja mase imamo višestruku korist. Prvenstveno izbegava se bespotrebno cepanje guma od ivice trenča, ne oštećuje se zid trenča i nakraju sile pritiska na masu deluju ka zidovima, pri čemu je sabijanje mase efektnije. Ovakvim načinom gaženja izbegava se nesabijenost mase uz zidove i veoma retko dolazi do kvarenja sloja koji se nalazi uz sam zid silo-trenča.

Slika 3.0 pravilno planiranje mase u čeono-zatvorenom trenču

Trenč se puni na potpuno isti način kao i na slici 2.0, međutim, potrebno je početi od čela trenča i nasipati u slojevima pod nagibom, kao što je to prikazano na slici 3.0

Ovim se postiže da sile pritiska deluju, kako na ivice trenča, tako i na čelo trenča, i izbegava se kvarenje hrane.

Visina nasipanja trenča, mora biti tolika, da se ivični zidovi trenča premaše minimum 30 do 40cm, a pred sam kraj ubacivanja mase, kada su ivični zidovi premašeni, na sredini se vrši popuna masom, tako da masa bude ispupčena u dnosu na ivice trenča. Ovo se radi iz razloga da bi se nakon pokrivanja, obezbedilo silaženje vode sa mase, i izbeglo zadržavanje iste u sredini. Na slici 4.0 je prikazano pravilno popunjavanje trenča pred samo pokrivanje.

Slika 4.0- pravilno popunjen trenč pred pokrivanje

Gaženje silirane mase ima jedno pravilo koje glasi: kada pomislimo da je gaženje završeno, treba gaziti još 3-4 sata. Naime, dobro nagažena masa ne sme da ugiba pod mašinom koja je gazi, dublje od krampona na gumi. U dobro ugaženu masu, noga nam ne sme propadati dublje od skočnog zgloba.

Pokrivanje silirane mase, vrši se u nekoliko faza. Prva faza je stavljanje zidne folije, koju stavljamo na ivice trenča i koja bi trebala da visi do zemlje sa spolne strane, a u unutrašnjosti bude do polovine. Kada  se gaženje završi, nju podižemo i vraćamo na masu. Preko nje ide pokrivna folija koja mora pokriti obe zidne. Preko nje po pravilu ide debela „UV“ folija koja štiti od mehaničkih oštećenja a u sebi ima zaštitu od ultravioletnih zraka. Preko te folije, postavljaju se vreće sa pesko na krajevima a celom površinom može se izvršiti nasipanje teškim materijalima.

Dobro usilirana masa ne bi smela da se pregreva više od 45 stepeni Celzijusa, (ukoliko se radi o toplom načinu siliranja koji je uobičajen za naše podneblje) u toku prve dve nedelje, nakon čega bi trebala da počne da se hladi.

Izuzimanje mase u toku korišćenja mora biti isplanirano tako da se izuzimaju samo količine koje ćemo potrošiti u toku jednog hranidbenog dana. Front izuzimanja mora biti što ravniji kako bi se oksidoredukcioni procesi koji se javljaju prilikom otvaranja novih količina, smanjili na minimum. Time se obezbeđuje manje grejanje silaže prilikom spremanja obroka za preživare. Veća je konzumacija i životinje radije jedu sveže donetu siliranu hranu.

Ukoliko imate nekih nejasnoća u vezi pripreme silaže od cele biljke kukuruza, slobodno možete kontaktirati De Heus Tim za ishranu preživara, rado ćemo vam pružiti dodatna objašnjenja!



Povezani članci